Uhapsiće te zato što postojiš

Niko nije pitao da se rodi, zato što pre nego da se rodimo, mi smo ništa i ništa nam nije poznato, dakle, nije nam ni poznato šta znači život i šta znači tražiti svoj početak života. Kada se rodiš, ti si nasumično bačen u jedan isti svet gde je svako ko je rođen, i ko nije pitao da se rodi, nasumično bačen. Svet u kojem si bačen je polovično postojao pre nas, a polovično izmišljen, od strane nas. Izmislili smo koncept društva, kroz socijalizaciju i najpre komunikaciju, koja nam je data kao prirodni dar. U okviru društva, izmislili smo razna pravila, većina od njih nepisana, što su običaji koji čine kulturu grupe ljudi, i pisana, što su etičko-socijalne zakonitosti, koje nastaju od nepisanih pravila, i koja se, kao pisana, smatraju obaveznim za sprovođenje neke kazne, ili plaćanja. Neka od tih pisanih i nepisanih pravila su razvila čovečanstvo i doprinela dobrobiti društvenog koncepta čovečanstva, a neka su normalizovala nenormalne, odnosno nezdravorazumske načine života. Šta bi bilo zdravorazumski, a šta nezdravorazumski? Nezdravorazumski je prkositi zakonima fizike i reći da smo mi, kao čovečanstvo, sve dobili što smo tražili. Šta smo mi tražili, a šta dobili? Tražili smo kroz konflikte, a dobili malo zdravorazumskog, a više nasilja i ubistva. Nismo tražili život samo zato što smo ga dobili, a smrt smo pronašli posledicama konflikata tokom stvaranja koncepta društva, odnosno stvaranja prvih nepisanih pravila. Ona pisana ili nepisana pravila koja su normalizovala nezdravorazum, glase da smo mi pitali da se rodimo, prkoseći zakonima fizike, prkoseći logosu, odnosno, redu u kosmosu. Zdravorazumski je reći da se mi, s obzirom da nismo pitali da se rodimo, i da nismo birali gde, kada, kako i na koji način da udahnemo život, trudimo da učinimo nasumičan život što boljim za življenje. Zdravorazumski pogled poštuje logos, i logos je razlog zašto konflikti oko pisanih i nepisanih pravila postoje.

Postoje mnogo nezdravorazumskih pravila koja prkose logosu. Najaktuelnije pravilo te vrste je: Živi po kapitalizmu, živi za novac, živi da se žrtvuješ, i na kraju umri. Kapitalizam je trenutno najgori sistem u kom živimo, ne bi li to bilo poznato već skoro celoj ljudskoj rasi, pa i naivnim bebama, svest o tome je bitna. Iako deluje kao da je, po Karl Marksu, čoveku koji je pokušao da reši pitanje kapitala, kapitalizam nerešiv, dizanje svesti o tome je možda i poslednji način kako bismo kolektivno počeli da razmišljamo o problemu, a ne da se sami nosimo s tim, kao što je Marks pokušao. U nezdravorazumskom sistemu, ljudi udišu novac, ne vazduh. Supstanca je, koju prvu udahnemo kada izađemo iz majčine materice i koja nam daje svest, maltene za neke dušu, zamenjena novcem. Hram, pa posle Univerzitet, u kojima su se gajile neke fundamentalne ljudske vrednosti, od verovanja do znanja, od morala do politike, zamenjeni su tržnim centrima, bankama, kladionicama, tamo gde je novac življi od čoveka. Odnosi među ljudima su transakcioni, ljubav je ubilo samo preživljavanje u sistemu kapitala, zato što je značenje ljubavi izgubljeno iz sećanja ljudske rase radi prioriteta da nam srce najpre dobro radi, a ne i da oseća. Zato je u odnosima najbitnije da udovoljimo drugima, da izvedemo svakodnevne performanse, da se žrtvujemo za druge, da ispunjavamo mnogo nerealnih očekivanja. Sve zarad sebičnosti koja se prioritizuje tokom preživljavanja, sve zarad novca za koji smo spremni da ubijemo, mučimo, maltretiramo, povredimo, manipulišemo, sabotiramo... Zar je ovo najbolji način življenja života?

"Ćuti, može i gore." Šta je gore od ovoga? Od smrti i nasilja zarad nekog izmišljenog nezdravorazumskog pravila? Ćutanjem zaboravljamo, a zaboravili smo da promene ideja postoje, možda ne radikalne, koje u praksi nikad nisu funkcionisale, ali zato da istrajne, koje žive i održavaju se u kolektivu dovoljno vekova kako bi se najbolje razvile. "Ni pre nije bilo bolje, i zato neće nikad" Slažem se da ne treba verovati u idealnu nostalgiju, i da prema tom idealu ne treba imati zaslepljive ambicije u budućnosti, a posebno za ljudsko društvo, koje pojedincima nije moguće da ga kontrolišu. Ali da se opet vratimo na suštinu i na razlog zašto logos postoji: Društvena pravila su nastala iz želje da nam se razjasni život. Da nam se razjasne pitanja postojanja... I prema tome, uvek verujemo da može bolje, da može da nam se razjasni bolji način života, sa uzimanjem u obzir realnosti u kojoj živimo, sa manama, odnosno problemima koje smo primorani da rešavamo svaki dan, jer smo prirodno obdareni za kritičko razmišljanje.

I ne samo da se u doba kapitalizma zaboravio osnov ljudskog postojanja, već se stavlja akcenat na lažne moralne vrednosti, iz kojih nastaju državni zakoni korupcije (najviše u obrazovanju) koji nastavljaju da zaslepljuju ljudsku rasu i na taj način prouzrokuju banalno zlo. Kako moramo da platimo svu hranu, svu vodu, sav vazduh i svo tlo koje nas gravitacijom vezuje... Tako moramo da platimo prekršaj zakona. Da ne zanemarimo osnovne zakone, koji su zdravorazumski nastali, njima se, na neki način, podučavamo ljudskim vrednostima, što nikada nije predstavljalo problem. Ali, pošto se stavlja akcenat na nezdravorazumske zakone, ovde je plaćanje za prekršaj takvih zakona problem. Kako bismo objasnili stavljanja akcenta na nezdravorazumske zakone, aludira se na totalitarizam, koji je uvek bio zamaskiran u bilo koju drugu političku ideologiju, samo da bi se sproveo, i jedini bio realizovan, za razliku od maske koja je korišćena. Totalitarizam daje snagu vladaru da vodi zemlju i sprovodi zakone po svojoj volji, bez obzira koliko je vladar sposoban da bi uopšte bio vladar, i bez obzira na to koliko je to normalno, u totalitarizmu je sve nenormalno normalizovano. Drugim rečima, ako se bilo kom vladaru da, bez obzira na njegovu ličnost, totalna kontrola nad državom i njenim građanima, nezdravorazumski zakoni će stupiti na snagu i prekršaj se kažnjava. Na primer, ako bi Tramp zabranio, ne tako nasumične, knjige, to bi bio totalitaristički akt. Jer knjigama se mi obrazujemo, koristimo knjige da proširimo naš pogled na svet, i ako nam se to zabrani, uskraćuje nam se pogled na svet, i tako verujemo u samo jednu stvar, u ovom slučaju povezanom sa Trampom, u američki propagandni patriotizam, što bi istinski prešlo u fašizam. Zdravorazumski bi bilo da smatramo da je plaćanje prekršaja zbog čitanja o indijskoj kulturi, na primer, apsurdno. Zato što mi, u ovom slučaju, širimo znanje o indijskoj kulturi, i tako je razumemo, a u suprotnom bi bilo da je ne razumemo, i da od straha od nepoznatog, nastane šovinizam prema indijcima.

Stoga, totalitarističkim režimom, vladari su u mogućnosti da građanima izbrišu znanje o tuđim kulturama, i njihova kreativnost nije ograničena samo na stvaranju šovinizma tj. fašizma. Ovim režimom, vlast je u mogućnosti da izbriše svaki koncept, svaku fundamentalnu stvar koja nam je poznata u ljudskosti, tako da građani ne ostanu samo ograničeni na taj način i da žive u mržnji i strahu prema nepoznatom, njima se briše mogućnost kritičkog mišljenja. Građanima se na ovaj način briše znanje o znanju, znanje o svesti, znanje o rešavanju problema. Manipulacijom, kontrolom, korupcijom, propagandom, zastrašivanjem, povređivanjem, ubijanjem... građani se zaglupljuju, i tako nastaje banalno zlo, kad zažmurimo na nepravdu da bismo preživeli za život koji nismo ni tražili. Kada pretnjom smrću, umešanom sa finansijskom moći, koja je proizvod kapitalističkog sistema, samo naše postojanje je zabranjeno, zato što je postojanje fundamental. Kada jednom budeš svestan postojanja, policija će te uhapsiti zato što postojiš.