Postojanje Isusa Hrista povezano sa današnjicom

Kako istoričari, koji su pritom naučnici, veruju da je Isus postojao i prihvataju ga za početak nove ere, ako ne veruju u više napisanih stvari u Bibliji?

Istoričari, kao naučnici, prihvataju Isusa Hrista kao istorijsku ličnost, a ne kao religijsko ili božansko biće, kao što piše u Bibliji. Izvori o njegovom postojanju, koji su pritom nereligijski, ga potvrđuju. Čak i neprijateljski izvori prema hrišćanstvu, pominju Isusa i njegove učenike, što dodatno potvrđuje njegovo postojanje. Što se tiče prihvatanja Isusa Hrista kao početak nove i kraj stare ere, istoričari ovo koriste kao hronološku podelu iz praktičnih razloga.

Da li istoričari znaju kako su izgledali Isusovi učenici?

Ne postoje pouzdani istorijski izvori koji opisuju izgled Isusovih učenika. Najviše zato što ljudima u prvom veku nije bilo bitno da opišu njihov izgled, već da predaju priču iz dela koja su nastala tokom Isusovog života. Takođe, u tom vremenu jevrejske kulture, portreti se nisu priznavali. I zbog manjak egzaktne predstave učenika, oni su u crkvama na freskama i ikonama predstavljeni u duhovnom smislu, po njihovim delima i ličnostima. Ali se može predpostaviti kako su izgledali, na osnovu mesta i vremena u kome su živeli. Vrlo je verovatno da su učenici imali tamniju kožu, kosu i brade. Pošto su bili obični ljudi, nosili su jednostavnu odeću tog vremena.

Kako se onda definitivno zna kako je Isus izgledao?

Kao i za Isusove učenike, takođe se ne zna ni za izgled Isusa. Razlozi su isti za nepoznatost njegovog izgleda, a razlog zašto se čini kao da se zna kako je Isus izgledao je isti kao i za njegove učenike – oni su svi bili simbolizovano predstavljeni na freskama i ikonama. Posebno Isus, čija je slika prva nastala u katakombama, je bio predstavljen po evropskim standardima lepote. Razlog za to bio je isti razlog kao i za predstavljanje Isusovih učenika, sama ličnost i delo su se predstavljali u svetlu dobrote, što bi čovek povezao sa lepotom. I iz toga dolazi razlog zašto je Isus predstavljen kao čovek svetlijeg tena, plavih očiju i kose, i duge kose koja je u to vreme prestavljala simbol mudrosti. Ali bez obzira na simboličku predstavu, Isus, kao i njegovi učenici, je izgledao kao običan čovek u Galileji 1. veka. Dakle, verovatno je imao tamnu kožu i kosu, kratku bradu i kosu, nisku visinu i običnu odeću.

Iako se slažem sa simboličkom predstavom Isusa Hrista zbog nedostatka znanja o njegovom istinitom izgledu i zbog fokusa na njegovu ličnost, ipak smatram da je važno znati i za njegov pravi izgled, zato što svačiji izgled nosi neke predpostavke ljudima, koje ili ruše ili grade očekivanja o njima. Što je još jedan razlog zašto je Isus bio odbijen od strane većine. Ljudi su u to vreme očekivali izgled Mesije poput nekog vođe ili vladara, a ne običnog čoveka. Što nas uči o tome da „fasada“ ne govori puno o unutrašnjosti kuće. Ukratko, znanje o Isusovom pravom izgledu bi nas naučilo da Isus nije bio običan čovek, kako je izgledao, i da na osnovu toga, ništa nije onako kako se čini da jeste.

Oni su u to vreme verovali u Mesiju, ali je verovatno i Mesija, pre rođenja Isusa, izgledao kao običan čovek. Kao na primer, Mojsije je bio pastir pre nego što ga je Bog izabrao da izvede Izraelce iz Egipta, David je isto bio običan pastir pre nego što je postao kralj, i takođe Ilija i drugi proroci nisu imali poseban fizički izgled koji bi ih izdvajao. Ali takođe postoji razlog zašto su ljudi u to vreme ipak imali velika očekivanja za sledećeg Mesiju. Jevreji su želeli oslobodioca koji će ih osloboditi rimske okupacije. Pošto su ljudi skloni idealizaciji, ljudi su često mešali simboliku dela sa pravim izgledom. A i takođe je u velikom broju ljudi postojalo duhovno slepilo koje je činilo da se ljudi fokusiraju samo na spoljašnje karakteristike, a ne dela.

Šta ako su danas većina ljudi shvatili da Mesija dolazi u vidu pastira, pa im se opet sruše očekivanja?

Kroz istoriju, sam ciklus očekivanja i razočaranja je bio konstantan, zato što ljudi stalno traže unapred definisan obrazac. Kao na primer, ako bi ljudi danas očekivali da Mesija dođe kao pastir, možda bi došao kao neki naučnik ili učitelj, izgnanik, beskućnik ili čak kao neko ko ne odgovara svim religijskim normama. Ali iz toga treba da se već zaključi da Mesija nije vezan za formu, izgled ili društvenu ulogu, već za suštinu njegove poruke i dela. Što bi nas naučilo da tražimo Mesiju po njegovim delima.

Kako bi ljudi danas reagovali ako bi Mesija došao u obliku koji ne očekuju?

Verovatno isto kao što su ljudi reagovali pre, zatvorili bi ga i možda ponovo ubili. Razlog toga leži u dosta istih faktora koji su postojali i u Isusovo vreme. Ljudi bi se plašili da prihvate nešto što ruši njihov ustaljeni način razmišljanja. Moćni ljudi bi se osetili ugroženo pošto ne vole da gube kontrolu nad narodom. Ljudi vole da idu linijom manjeg otpora, što bi značilo da bi za njih bilo lakše da ga odbace nego da se „muče“ u pokušaju razumevanja, a ovo bi opravdao utilitaristički pristup – „bolje osuditi na smrt jednog čoveka za dobrobit celog naroda.“ Takođe, s postojanjem medija i javnog mnjenja, moć informacija bi još više okarakterisala Mesiju kao lažova, teoretičarem zavere ili čak mentalno nestabilnom osobom. Ovo budi sledeće pitanje – da li smo uopšte spremni da ga prepoznamo?

Zašto bi sledeći Mesija imao učenike?

Pošto je svaki Mesija pripovedao o ljubavlju, nadi, pravdi i njihovom važnošću, i pošto su ove stvari univerzalne za svakog čoveka, ljudi bi slušali njegove govore. Pošto još uvek postoje ljudi kojima je lako da razumeju ove stvari zato što oni sami traže isto u njihovom životu, da bi se osećali manje bespomoćno, oni bi postali Mesijini učenici. Kada postanu učenici, oni znaju da imaju moć u svojim rukama, moć da stvaraju promene zato što znaju da je ono što rade ispravno, i znaju da ljubav, nada i pravda nikad ne donose loše, samo dobro. Učenici bi Mesiju gledali kao primer čoveka koji donosi dobre promene u svetu, primer koji inspiriše i motiviše. Primer koji daje nadu ljudima da čovečanstvo još uvek nije izgubljeno.

Smatram da su protesti učenika u periodu današnjice bili baš ti katalizatori koji bi bili slični Isusovim učenicima. Zato što je Isus često kritikovao nepravdu, korupciju i nedostatak osećanja među moćnicima:

I tako kao Isus, i njegovi učenici su širili njegove reči i radili isto što je i Isus radio – učili su druge. I to nisu samo učenja koja govore šta treba da se radi, a šta ne, to su učenja borbe za međusobnu ljubav i poštovanje, borba za pravdu i jednakost. I baš to je bilo ono što je konstantno bilo pokretač promena, ono što je trebalo učenicama i ono za šta se učenici bore i danas. I baš kao Isus, njegovi učenici nikad nisu odustajali od vere u sve mogućnosti, u vere da se može sve ako se postigne unutrašnji mir, ljubav i poštovanje. Unutrašnje znanje da ne znamo i da se konstantno učimo. I kada se mi učimo, učimo i druge. I kada mi naučimo, budemo primer za druge. A samo učenje je borba kroz život.